Pred kraj daleke 1983. godine imati kućni računar u bivšoj SFRJ je maltene bilo ravno podvigu - postojala je zabrana njihovog uvoza (u cilju zaštite, paaa, nečega), dotični su se švercovali preko granice kako je ko mogao, a carinici su bili naoštreni da ih nađu. No, za veliki broj ljudi reči „računar „ i „kuća“ se nisu stavljale u istu rečenicu. Decembra te godine, u specijalnom broju časopisa Galaksija, „Računari u vašoj kući“, Voja Antonić je predstavio kompletne planove za kućni računar „Galaksija“, nesebično stavivši u open-source sve, od hardvera do softvera. Projekat kome je posvetio dosta vremena je počeo da se omasovljava.

Saznanje da se za relativno male pare može napraviti računar (male u odnosu na komercijalno (ne)dostupna rešenja), se proširila tadašnjom Jugoslavijom i hiljade ljudi je krenulo u samogradnju. Postojanje veće baze korisnika kućnih računara je dovelo i do toga da je 1984. godina donela sa sobom i naše prve redovne računarske časopise - Računari, koji su nastali kao nastavak „Računara u vašoj kući“, Svet Kompjutera i Moj Mikro. A i sami računari su, konačno, na velika vrata ušli u jugoslovenske domove.

Za veliki broj dece i ljudi je posedovanje računara bukvalo odredilo profesionalno opredeljenje - postali su učenici i studenti računarskih smerova, programeri, novinari u računarskim časopisima. I nekako često se dešavalo da je taj prvi računar, dobijen za rođendan, ili za sve petice u školi, ostao u lepom sećanju na sate i sate provedene ispred ekrana (tipičan roditeljski komentar iz tog doba: „samo bulji u taj kompjuter, umesto da ide napolje da se igra“).

Ako premotamo priču nekih 30-tak godina unapred, računar je sveprisutni deo naše svakodnevnice. Međutim, za razliku od hardversko-softverske šarenolikosti modela koji su postojali pre 30 godina, danas se razlike uglavnom svode na operativni sistem i proizvođače hardverskih komponenti. Pogled na računar ni blizu ne izaziva oduševljenje kao što je to bilo za klinca koji je 80-tih godina prošlog veka dobio Galaksiju, Spectrum ili Commodore. Ali, pokažite danas nekadašnjem klincu isti takav računar kakav je nekada imao, i gotovo da možete biti sigurni da će mu se na licu pojaviti osmeh, uz maltene obavezni komentar „Jaaaooo...“.

Kućni računari koji su vladali računarskom scenom 80-tih i početka 90-tih godina prošlog veka se odavno više ne proizvode i svakim danom ima sve manje i manje ispravnih primeraka. Međutim, oni su deo naše i svetske računarske istorije, i kao i svaka istorija, trebalo bi ih sačuvati koliko je to moguće i omogućiti današnjim klincima da vide kako su se računari nekada koristili. To je ujedno i osnovna misija Once Upon a Byte udruženja: očuvanje istorije računara, kakvi su se koristili u poslednjoj četvrtini prošloga veka i ranije, kroz očuvanje samih računara, opreme, literature i softvera.

VIZIOSHOP.COM i Once Upon a Byte

U saradnji sa Vizioshop online prodavnicom majica, za one koji bi donirali nešto od stare računarske opreme, obezbedili smo majice Once Upon a Byte, a u zavisnosti od toga kakva nam oprema trenutno treba i sa kolikim prostorom trenutno raspolažemo.

...više to tome...

U okviru drugog LUGoNS BarCamp-a, Once Upon a Byte je takođe iimao svoj kutak, sa nekoliko starih kućnih računara koje su posetioci mogli da isprobaju u pauzama kada su hteli da se odmore od predavanja. Najviše pažnje je izazvala Galaksija bez kućišta na kojoj su se vrtele razne igre.