Once Upon a Byte je počeo svoje bitisanje nekako slučajno. Dva zaluđenika u ove računarske starine su u jednom razgovoru krajem 2011. došla na ideju da u Novom Sadu, za Noć Muzeja, naprave izložbu starih kućnih računara. Pao je dogovor sa organizatorima Noći Muzeja, a nedugo potom i sa rukovodstvom Muzeja Vojvodine, i pre nego što su mogli da shvate u šta su se upustili, pripremanje za izložbu je počelo. U pomoć je priskočilo i nekoliko firmi kojima se ideja o ovakvoj izložbi dopala, više pojedinaca i škola je pozajmilo svoja sokoćala, desetak ljudi se prijavilo da učestvuje u organizovanju i napravljena je prilično posećena izložba „Once Upon a Byte“.

Inicijalni strah da ovako nešto neće biti interesantno široj novosadskoj publici je bio prilično brzo raspršen prvim „Jaaooo, viidiii...“ komentarima, i kada je izložba bila završena u 2 sata posle ponoći, najveći deo ljudi iz organizacije je bio premoren od stajanja, odgovaranja na mnogobrojna pitanja koja su padala sa svih strana i razgovora sa ljudima kojima su takve mašine preokrenule život kada su bili mlađi. Tokom izložbe je sprovedena i anketa, i veliki procenat anketiranih je izjavio da bi ovako nešto želeo da ponovo vidi.

Uspeh izložbe je definitivno odredio dalji tok događaja - na red je došlo registrovanje neprofitnog udruženja „Once Upon a Byte“ čija je osnovna uloga upravo prikupljanje i očuvanje starih kućnih računara, računarske opreme i litreature vezane za njih, i naravno, njihovo prikazivanje i demonstracija rada, uz nadu da će se jednog dana obezbediti i stalni izložbeni prostor.

Nakon izložbe za Noć muzeja 2012. godine, napravljene su dve mini-izložbe u okviru prva dva LUGoNS BarCamp-a. U okviru prvog BarCamp-a organizovano je i predavanje „Kratka istorija 8-bitnih kućnih računara“ ( ftp://ftp.lugons.org/01_BarCamp_01122012/Istorijat_8-bitnih_personalnih_racunara

Ove godine je napravljena i nova izložba za Noć Muzeja 2013. Tema ovogodišnje izložbe „Once Upon a Byte: FP(S) Edition“ je bila istorijat igara iz prvog lica i njihov razvoj tokom godina i bile su predstavljene igre koje su pra-pradede današnjih šutera. Ko misli da neke igre koje se sada igraju imaju „suviše kockastu grafiku“, trebalo je da vidi kako je to bilo pre 30 godina. Ove godine smo odlučili da akcenat damo institucijama u okviru kojih provodimo svaki dan, tj Univerzitetu u Novom Sadu, i na taj način ih uključimo u celu priču.

Rad sa starim računarima, pored zadovoljstva koje pruža ljubiteljima retro-computing-a, zna da bude i prilično problematičan. Kad god se radi sa tako starim računarima, postoje dva osnovna problema. Prvi se tiče njihove nabavke, koja često zahteva izdvajanje nezanemarljive količine novca. Drugi, još i veći problem, se odnosi na njihovo održavanje i skladištenje. Popraviti stari računar, u nedostatku delova koji se više ne proizvode, često nije moguće (ili, bar nije moguće za nivo poznavanja elektronike ljudi koji su trenutno uključeni) i jedini način da se dobije ispravan računar je da se sastavi od dva ili više nesipravnih.

Čak i kada je računar ispravan, često je nabavljen u stanju koje nije reprezentativno i treba potrošiti dosta vremena da mu se koliko-toliko vrati prvobitni izgled, a ponekad je potrebna i doza dovitljivosti da se otklone neki nedostaci. No, kada se mašina jednom popravi i očisti, kada se uključi i na ekranu se pojavi trepćući kursor BASIC interpretera, brzo se zaboravi i potrošeni novac i sati provedeni u njenom sređivanju, na licu se pojavi osmeh, a u glavi zazvoni „Radi!“. Pure retro fun...

Ovom prilikom organizatori bi uputili apel pojedincima i institucijama koji imaju negde nekakvu starinu od kućnog računara (Spectrum, Commodore, Amstrad, Galaksija, Pecom, Orao, itd.) ili opreme za njega koja im skuplja prašinu, da razmisle o tome da dotičnog možda ustupe ili prodaju za neku razumnu cenu (imajući u obzir da je „Once Upon a Byte“ prilično financially-challenged organizacija, čiji su osnivači prosvetni radnici). Nije bitno da li je računar ispravan ili ne, uvek postoji šansa da se može osposobiti za rad. Organizatori će se potruditi da mašinu „maze, paze i zovu je Đorđe“, doteraju je koliko je u njihovoj moći i prikažu na narednim izložbama.

Pošto je „Once Upon a Byte“ u priličnom deficitu i sa stalnim izložbenim prostorom (tačnije, takav prostor zasad ne postoji), bili bi zainteresovani i za neki vid saradnje sa pojedincima ili institucijama koje bi takav prostor mogle da obezbede u Novom Sadu.

VIZIOSHOP.COM i Once upon a byte

Ako se dogovorimo o preuzimanju, potrudićemo se i da vam obezbedimo jednu Once Upon a Byte majicu (kakve smo dosad štampali), u muškoj ili ženskoj varijanti i damo vam status "Once Upon a Byte VIP Member". Ovu akciju organizujemo u saradnji sa vizioshop online prodavnicom majica (www.vizioshop.com) kojima se zahvaljujemo na pomoći i razumevanju i sada već višegodišnjoj lepoj saradnji.

Pišite nam!. Sve ideje, sugestije i zamerke u cilju boljeg rada organizacije su dobrodošle.

Naš kontak je:info@onceuponabyte.org

ili na potražite na Facebook stranici:

https://www.facebook.com/onceuponabyte